Prije dvadesetak, ili nešto manje, godina, kad je Vis postajao turistički El Dorado, kad je krenula prodaja kamenih kuća i građevinskog zemljišta, nužno su se pojavili i građevinari. Stare kuće trebalo je preurediti u vile, graditi nove, toliko kuća pripokrit... Posla k'o u priči. Tako su građevinski obrtnici i poduzetnici privučeni potražnjom preuzimali poslove i u privatnom i u javnom sektoru, a građevinski radnici u desetinama i stotinama razmilili su se po otoku. Nešto domaćih, pa Imoćani, Sinjani, Bosanci, Zagorci...
Ruši, kopaj, zidaj, šaluj, nalivaj, pokrivaj, fugiraj, žbukaj, lipi pločice... Od 7 - 17 sati. Mnoge od njih sam upoznao, stjecajem okolnosti najviše Imoćana. Sve Iko do Ike.
Nedavno sam jednog Iku zabilježio fotoaparatom. Meštar je za žbukanje, a iza njega ostaje zid kakvog keramičari mogu samo poželjeti.
Lako ti je iza ovake rađe stavit pločice. Vidin ja odma ko je radija. - reče jednom Zvone, meštar za pločice.
Posvećeno svima onima koji kruh zarađuju na viškim gradilištima
