Subota. Rano poslijepodne. Zvoni telefon. Vilma Šoltoncova. Uzbuđeno me moli da objavim zahvalu nepoznatom pošiljatelju ili pošiljateljici božićne čestitke. Ma, ne obične čestitke...
- Kad sam otvorila čestitku u njoj je bilo 500 kuna. - uzbuđena i ganuta govori mi Vilma. Molim te, zahvali se u moje ime jer ja nisam na internetu, od srca se zahvaljujem i željela bih da se to zna, da je čestitka iz Visa, s pečatom viške pošte. Taj netko je htio ostati anoniman pa neka pročita koliko sam uzbuđena, dirnuta i zahvalna. I nek se zna za tu dobrotu, plemenitost i samozatajnost. Još je dobrih ljudi...
Eto, drago mi je da ovaj blog može poslužiti kao medij za ovu informaciju i zahvalu.
Nema komentara:
Objavi komentar